Обележавање месеца науке у Основној школи „Веселин Маслеша“
27.2.2026.год.
учесници догађаја Обележавање месеца науке у нашој школи
Јелисавета Милошевић, Бјанка Ратковић, Владимир Влајковић,
Ања Мијатов, Милица Јововић и Стефан Пузовић
Дана 27.2.2026.год. у школи „Веселин Маслеша“ обележили смо цео месец посвећен науци у нашој школи.
Наши почасни гости били су др Небојша Арсић, директор хотела „Гејзер“ у Сијаринској бањи, специјалиста интерне медицине и дугогодишњи председник Управног одбора Специјалне болнице за рехабилитацију „Гејзер“ у Сијаринској бањи, као и дугогодишњи председник Општине Медвеђа, и његов тим. У свом обраћању нагласио је да је знање моћ. Моћ да покрене, да унапреди и да инспирише. Моћ која може да усмери и подстакне нечија достигнућа.
др Небојша Арсић,
специјалиста интерне медицине,
директор хотела „Гејзер“ у Сијаринској бањи
Овај догађај је увеличао својим присуством и директор школе „Веселин Маслеша“ проф. Милан Стошић и говорио о посвећености школе ученицима и на ову тему. Захваљујући разумевању значаја примене науке и значају гледања на научне проблеме из различитих углова, директор наше школе увек обезбеђује ученицима да се нађу на сваком могућем научном скупу, такмичењу у разним научним вештинама или предавању ван школске зграде, за који они изразе интересовање. Наши ученици наглашавају да су јако задовољни оваквим односом и осећају слободу да предлажу своја интересовања и истражују сваку своју научну идеју, зато што за то увек имају подршку свог ментора и директора школе. У свом обраћању ученицима био им је још једном велики ослонац. Директор је нагласио да можда већ данас неко од наших ученика носи у себи идеју која може променити свет. Охрабрио је ученике да питају, истражују и експериментишу, и изразио веру у наше ученике рекавши да ће можда баш неко од њих наћи неко ново технолошко решење, поставити нови еколошки пројекат или неку друптвену иновацију.
директор школе „Веселин Маслеша“,
проф. Милан Стошић
Др Наташа Дунахај, педагог школе, је са пажњом пратила догађај и давала значајну подршку учесницима. И она је увек снажан ослонац нашим ученицима на путу до успеха. Др Дунахај, експерт из области савремених приступа педагогији, своје огромно знање несебично поклања сваком ученику и сваком наставнику и својим стручним саветима, сталним присуством и посвећеним радом даје значајане смернице за социјални и научни развој сваког нашег ученика.
Др Наташа Дунахај, педагог школе
Скуп је отворила мастер проф. Сузана Рудић, магистар техничких наука и спец. менаџмента, ментор бројним талентованим ученицима и руководилац Тима за предузетништво, којa усмерава ученике за крајње циљеве прикупљања знања у школи и у ваншколским активностима, као што су, на пример: технологија коју користимо, проналасци у медицини која спашава животе или проналасци у екологији која чува нашу планету. И сама посвећена научним истраживањима, успешно објављује научне радове у најпрестижнијим светским збиркама радова који су у првих 10% у свету и труди се да љубав према науци пренесе и на своје ученике. Наглашава важност примене фундаменталних наука које се изучавају у основној школи. Већ изузетно препознатљиви у друштвеној заједници, њени ученици, после бројних ваншколских посета разним научним догађајима, посебно оним у Палати науке, су о томе говорили у оквиру презентација савремених наука.
Она се обратила присутнима и рекла да нас класичне науке уче да постављамо питања.
Зашто?
Како?
Шта ако?
Каже да оне развијају критичко мишљење, логику, истрајност и радозналост. У времену дигиталне трансформације, вештачке интелигенције и брзих технолошких промена сматра да су управо класичне науке темељ сваког напретка.
Без математике нема програмирања.
Без физике нема инжењерства.
Без хемије нема медицине.
Без биологије нема разумевања живота.
Зато тврди да је важно да је потребно да код младих развијамо љубав према науци – не као обавезу, већ као изазов. Наука није збир формула које треба научити напамет. Наука је процес размишљања. Она нас учи да грешимо, исправљамо се и покушавамо поново.
Када говори о савременим наукама, говори о областима као што су рачунарске науке, биотехнологија, нанотехнологија, астрофизика, роботика и когнитивне науке. Оне се не развијају изоловано – оне се преплићу. Наглашава да управо та интердисциплинарност представља снагу модерног научног доба.
мастер проф. Сузана Рудић,
магистар техничких наука,
руководилац Тима за предузетништво
Многи ученици су у нашој школи активни у овој области у којој се негује предузетништво. Међу њима су
Јелисавета Милошевић,
Бјанка Ратковић,
Владимир Влајковић,
Ања Мијатов,
Милица Јововић и
Стефан Пузовић,
који су и овом приликом, на сопствену иницијативу, припремили презентације и својим излагањем одушевили публику. Говорили су, иако су тек у основној школи, осим о класичним наукама, о ономе што су кроз школске активности научили, о астрофизици, биотехнологији и многим другим темама. Свима нама су били инспирација.
У припреми догађаја значајан допринос дала је и проф. Весна Шормаз Јовановић, која је била ментор ученику на изради теме о женама научницама, изабране због недавног Дана жена у науци, 11.2.2026. Професорка је дала значајан допринос посматрању науке кроз њен настанак и развој кроз векове. Као врсни историчар ненаметљиво је усмеравала ученике да гледају на развој науке из различитих перспектива и тиме покушавала да обликује њихове тренутне ставове из ове велике области.
проф. Весна Шормаз Јовановић,
историчар,
ментор на изради теме о женама научницама
Још је Исаак Њутн показао да се кретање небеских тела и пад јабуке могу објаснити истим законом. Алберт Ајнштајн нас је научио да простор и време нису апсолутни. Марија Кири нам је открила невидљиву енергију материје. А наш велики научник Никола Тесла показао је да знање може постати светлост – дословно.
Живимо у времену убрзаних промена. Технологије које су до јуче деловале као научна фантастика, данас су део наше свакодневице. Вештачка интелигенција анализира податке, медицина користи генетичко инжењерство, роботи асистирају у хирургији, а комуникација је тренутна и глобална.
Развој вештачке интелигенције, чије су теоријске основе поставили истраживачи попут Алан Тјуринг, данас мења начин на који учимо, радимо и комуницирамо. Компаније као што је OpenAI развијају системе који могу да анализирају огромне количине података и помогну човеку у доношењу одлука.
Истовремено, достигнућа у истраживању свемира, кроз пројекте организација као што је NASA, проширују границе нашег сазнања о универзуму. Савремена медицина, захваљујући генетичким истраживањима, омогућава персонализоване терапије и нове начине лечења.
Међутим, савремене науке не доносе само могућности – оне доносе и одговорност. Питања етике, безбедности података, одрживог развоја и утицаја технологије на човека постају једнако важна као и сама техничка достигнућа.
Зато је улога образовања пресудна. Није довољно да млади науче како да користе технологију. Потребно је да разумеју како она функционише, које су њене границе и како да је користе одговорно и креативно.
Будућност не чека. Она се гради – управо сада. А савремене науке су алати којима ту будућност обликујемо.
Негујмо радозналост. Подстичимо истраживање. Чувајмо науку.
